1. ОДЛУЧИ ШТА ЖЕЛИШ ДА СТУДИРАШ!
При избору факултета требало би да размишљаш о више ствари. Најбитније је да изабереш оно што волиш
да радиш и што те интересује. Сада ћеш рећи, добро, али шта ако не знам још увек шта ме интересује?
Ево неколико сугестија које ће ти можда бити од помоћи:
1. Размисли о томе шта волиш да радиш у слободно време и распитај се у којим пословима би могао да укључиш неки
свој хоби (нпр. уживаш у гледaњу документараца ― размисли о политичким наукама, комуникативан си ― размисли о маркетингу,
волиш да играш игрице ― зар не би било сјајно да сам напрaвиш неку? Размисли о програмирању...)
2. Сети се шта је оно што можеш да радиш сатима и да ти не досади (а да при том није листање Инстаграма и Фејса ;) )
3. У многим школама постоји тзв. професионална оријентација, распитај се код школског психолога о томе, јер ако ти
не знаш у чему би био добар ― наука зна!
4. Најважније је да одабереш оно што ТИ желиш, а не оно што родитељи или неко други очекују од тебе! Одабир
професије значи да ћеш се тиме бавити наредних 40 година, а сигурно не желиш да толико време проведеш радећи нешто што не волиш.
5. Оно што се ретко спомиње у овaквим текстовима, а врло је важно, јесте да размислиш колико је професија којом
желиш да се бавиш тражена и колико је добро плаћена. Сигурни смо да не желиш да након завршеног факултета седиш на бироу
за незапослене и зато не уписуј по дифолту права, економију или медицину ако ниси сигуран да је то најбољи избор за тебе.
ЗАПАМТИ–што си оригиналнији и што је мање људи који се баве послом којим ти планираш да се бавиш већа ће бити потражња за тобом!
2. РАСПИТАЈ СЕ НА КОМ ФАКУЛТЕТУ МОЖЕШ ДА ДОБИЈЕШ НАЈБОЉЕ ОБРАЗОВАЊЕ У ОБЛАСТИ КОЈА ТЕ ЗАНИМА
Одлучио си шта те интересује? Сјајно! Сада је потребно да одабереш факултет који ће ти пружити најбоље образовање (и теоријско, и практично) из области која те интересује. Ово је врло важан корак и зато не буди лењ! Без обзира на то да ли си више за опцију да останеш у земљи или да студираш у иностранству, не искључуј ни једно, ни друго. Такође, немој да зацрташ себи земљу у којој ћеш студирати и да се тога слепо придржаваш. Кембриџ, Оксфорд, Сорбона и Универзитет у Цириху јесу веома познати факултети са традицијом, али можда је за оно што тебе занима најбољи неки факултет у Шпанији, Белигији или Литванији. Да би сазнао који факултет може да ти пружи највише, ево наше мале помоћи:
1. Погледај део сајта Видео-снимци. У њему бивши и садашњи ученици Математичке гимназије говоре о својим искуствима на бројним светским и европским универзитетима. Најбоља информација је искуство некога ко је већ прошао оно што тебе чека!
2. У делу сајта Без овога нећеш моћи налазе се званични сајтови многих познатих универзитета. Погледај их и сазнај шта ти нуде.
3. ШАНГАЈСКА ЛИСТА је најпознатија светска листа за рангирање универзитета по квалитету. Као што видиш на сликама испод, постоје две врсте рангирања. Jедна узима у обзир све – квалитет настaве и настaвног кадра, студентске домове, изглед и опремљност факултета. Друга је ранг-листа по одређеним областима, па тако можеш сазнати који факултети нуде најбоље студије физике, политичких наука, права, економије, медицине, математике итд..
3. РАСПИТАЈ СЕ О ПРОЦЕДУРИ ПРИЈАВЕ
Било да аплицираш зa домаћи факултет или онај у иностранству, треба да ти буде јасно да ћеш одређену своту новца (већу или мању, зависи где се пријављујеш) морати да издвојиш да пријаву. Ако желиш да студираш у ЕУ, поред износа који плаћаш за сам пријемни, треба да платиш авионску карту, убрзану визу и смештај у земљи где се налази твој факултет, јер многи реномирани факултети, попут Кембриџа и Оксфорда, немају класичан пријемни, већ студенти долазе на интервју где разговaрају са професорима који им постављajу разне проблеме да би на лицу места видели како они размишљају и да ли су способни да примењују своје знање. Наравно, процедуре нису свуда исте и многи факултети не траже долазак на интервју (нпр. сви факултети у Америци имају исту процедуру пријаве која обухвата полагaње SAT-а који можеш да полажеш у својој земљи ― како то да учиниш погледај у Корисним линковима!). Такође, треба да се информишеш који је ниво знања језика који треба да поседујеш да би студирaо на одређеном говoрном подручју (о испитима из енглеског: Iltes, Toffle, CAE пронађи више информација у одељку Без овога нећеш моћи).
4. РАСПИТАЈ СЕ О СТИПЕНДИЈАМА КОЈЕ НУДЕ
Желиш да студираш у инострaнству без стипендије?! Жао нам је, али то је врло тешко изводљиво осим ако ниси дете познате певaчице и бизнисмена. Школарине у Европи су папрено скупе и углавном износе више десетина хиљада евра годишње. Зато је веома важно да сазнаш какве су ти могућности да добијеш стипендију и да знаш шта тачно та стипендија обухвата, односно да ли je њом само плаћена школарина или на месечном нивоу добијеш и одређену своту новца којом плаћаш студентски дом, храну, књиге итд. Oвакав принцип се рецимо примењује на Кембриџу, али ћеш за већину факултета морати да се распиташ сам (погледај Без овога нећеш моћи).
5. НАЈВАЖНИЈЕ!!
Запамти – факултет није циљ већ средство којим ћеш доћи до жељеног циља, а то је успех у одабраној професији! Зато не дозволи да без размишљања одлучиш да се пријавиш на неки познат факултет само да би сутра твоји родитељи могли да се хвале како имају паметно детe или да би те у друштву ценили јер студираш на Харварду! Ово радиш због себе и не дозволи да твоју будућност обликују туђа мишљења! Европа је пуна сјајних факултета o којима се, нажалост, врло мало зна, али ако су други необавештени немој и ти да будеш. Ми смо ту да ти помогнемо, али само од тебе зависи колико ћеш се ангажовати да изабереш оно најбоље!
